Anđela donese i stavi na stočić čaj i tanjirić sa kolačićima . “ Izvolite , služite se ”, reče Anđa , i opet se udalji . “ Ljupka devojčica ”, rekoh . “ Dobro zna engleski .” “ Uče u školi . A dosta je naučila gledajući američke filmove .” Deda Uča zabrinuto zavrte glavom . “ Opet nam kvarite decu .” Pogledah ga upitno ne shvatajući šta želi da kaže . “ Filmovi , muzika , igrice , sve je to deo američke propagande , da se američke , to jest , kapitalističke vrednosti nametnu mladima kao jedino prave . Tako je uvek bilo , nažalost . Zato se komunizam nigde i nije mogao održati .”
“ Dedo , jeste li vi komunista ?”, izlete mi a da nisam htela .
Deda se nasmeši . “ Sad ćemo popiti čaj , zatim ću vas povesti u kratku šetnju pre večere i usput ćemo pričati . Tada me pitajte sve što vam padne na pamet .”
“ Ipak mi odgovorite , molim vas , da znam od čega ću početi ”, bila sam uporna . Deda me opet pogleda smešeći se . Ne izgleda kao komunista , mislila sam , iako ... Ima brčiće kao ... Gorki . Dobro je da nije kao Staljin . “ Naravno da jesam ”, reče Deda , “ ali – posle ću vam to objasniti . A sad , uzmite kolačiće , izvrsni su .”
Kolačići su zaista bili izvrsni . Bili su to zapravo biskviti sa mlevenim bademima ili nekim drugim orašastim plodovima , začinjeni aromom nekog voća koje meni nije bila poznato . Čaj je takođe bio izvrstan ,
27