“ Spremna sam ja, pripremila sam se pre nego što sam pošla”, rekoh brzopleto, ali Deda zavrte glavom.
“ Nisi, tek si stigla. Treba prvo sve da nas upoznaš, da vidiš kako se ovde živi. Ti si se spremila na osnovu onoga što ti je, u Americi, neko rekao o nama. Veruj mi da to nije pouzdano. Siguran sam da su ti rekli da smo mi komunistička zemlja.”“ A zar niste?”, izlete mi.“ Polako”, upozori me Deda strpljivo.“ Naravno da jesmo. Donekle. Ali ne onako kako su u vas prikazivali komunizam i kakav je doista i bio u Staljinovo doba. Mi nemamo nikakvih logora, osim dečjih letnjih kampova. Nemamo ni NKVD koji sprovodi torturu nad neprijateljima poretka, a, pravo da ti kažem, nisam siguran da takvih neprijatelja i imamo. Nemamo čak ni disidente. Ali, polako, uveri se sama.”
Deda uze ajfon u ruku i pozva neki broj.“ Stigla nam je gošća”, reče nekome. Na terasu izađe ljupka devojka u kratkoj, lepršavoj suknjici i obrati mi se na engleskom.“ Čime želite da vas uslužim?” Sami u nedoumici pogleda Dedu.“ Prošlo je pet. Zato nam donesi čaj Erl Grej, Anđo”, reče Deda.“ I one tvoje mirisave kolačiće.” Anđa se nakloni i udalji se lepršajući suknjicom. ' Deda Uča voli da bude okružen lepim devojkama ', iznenadih se, ali se ovoga puta suzdržah i ne rekoh ništa.
“ Anđa je moja unuka”, objasni Deda.“ Uskoro ćeš joj upoznati i roditelje.”
26