jutra kada sam dobila zadatak da doletim u Slaviju i uradim intervju s njim- Rene Olstejd – Samertajm.“ Zar vi slušate džez!?”, zapitah iznenađeno.“ To mi je omiljena muzika”, reče Deda.“ A ovu pesmu posebno volim. Verovatno zato što volim leto. Zato mi se i tvoje ime sviđa. U redu, zvaću te Sami jer ti tako želiš, ali ja sam ti već bio namenio jedno slavinsko ime koje znači isto što i Samer – Lada. Ona je kod starih Slovena bila boginja leta, ljubavi i lepote. Naša reč leto je srednjeg roda i nije pogodna za vlastita imena koja u našem jeziku moraju biti ili ženska ili muška.
Naravno da sam znala da u slavinskom jeziku postoje rodovi i da se imena srednjeg roda ne mogu davati osobama koje su ili ženskog ili muškog roda.
“ Lada – sviđa mi se to ime. Ako vam tako odgovara, možete me i tako zvati”, rekoh ja.
“ Već sam te počeo zvati Sami i tako će i ostati jer ti tako hoćeš”, reče Deda.“ Da si malo sačekala, imala bi novo ime. Ne treba biti nestrpljiv, Sami.”“ E, sad mi je zaista žao.”“ Ne treba žaliti za iskipelim mlekom, znaš li tu poslovicu?”, reče Deda.“ Sami je tvoj nadimak, i to ti ostaje. Ništa strašno se nije dogodilo.”
Deda mi se sve više sviđao. Bio je tako pametan i odmeren. Pa on je i političar, setih se.
“ I – kad ćemo obaviti taj intervju”, upitah najednom.
“ Kad budeš spremna”, odgovori Deda polako.
25