jutra kada sam dobila zadatak da doletim u Slaviju i uradim intervju s njim - Rene Olstejd – Samertajm . “ Zar vi slušate džez !?”, zapitah iznenađeno . “ To mi je omiljena muzika ”, reče Deda . “ A ovu pesmu posebno volim . Verovatno zato što volim leto . Zato mi se i tvoje ime sviđa . U redu , zvaću te Sami jer ti tako želiš , ali ja sam ti već bio namenio jedno slavinsko ime koje znači isto što i Samer – Lada . Ona je kod starih Slovena bila boginja leta , ljubavi i lepote . Naša reč leto je srednjeg roda i nije pogodna za vlastita imena koja u našem jeziku moraju biti ili ženska ili muška .
Naravno da sam znala da u slavinskom jeziku postoje rodovi i da se imena srednjeg roda ne mogu davati osobama koje su ili ženskog ili muškog roda .
“ Lada – sviđa mi se to ime . Ako vam tako odgovara , možete me i tako zvati ”, rekoh ja .
“ Već sam te počeo zvati Sami i tako će i ostati jer ti tako hoćeš ”, reče Deda . “ Da si malo sačekala , imala bi novo ime . Ne treba biti nestrpljiv , Sami .” “ E , sad mi je zaista žao .” “ Ne treba žaliti za iskipelim mlekom , znaš li tu poslovicu ?”, reče Deda . “ Sami je tvoj nadimak , i to ti ostaje . Ništa strašno se nije dogodilo .”
Deda mi se sve više sviđao . Bio je tako pametan i odmeren . Pa on je i političar , setih se .
“ I – kad ćemo obaviti taj intervju ”, upitah najednom .
“ Kad budeš spremna ”, odgovori Deda polako .
25