“ Jeste , Dedo , tačno na vreme ”, reče Zeir zatečen u neprilici da li da nosi prtljag u kuću ili da čeka dalja uputstva .
“ Ostavi njen prtljag u predsoblju , neko će se već pobrinuti za njega ”, reče Deda , jer to je zaista bio on , Sami je sad bila uverena u to . “ Dobro nam došli , gospođice Vord ”, reče Deda . “ Samo Sami , molim vas .” “ Važi , Sami . I ti mene zovi samo Deda i , zamolio bih te da mi ne persiraš . Ne volim to , a osim toga ja sam samo oko osamdeset godina stariji od tebe .” “ Tačnije , sedamdeset sedam ”, nasmejah se . “ Pa , eto . Ali , pođi sa mnom , Sami , molim te .” Deda se okrete i pođe prema stepenicama okrenuvši se da me propusti . Popesmo se stepenicama i ja krenuh prema stočiću na kome je stajao laptop . Oko njega su bile još dve fotelje i ja sedoh na jednu nastojeći da mi Deda bude u vidnom polju . Tako je čitav živopisni predeo ostao iza mene , ali – nado-knadiću to drugi put ; sad želim da proučavam Deda Uču .
Bio je to držeći starac . Da nisam znala koliko godina ima , smatrala bih ga privlačnim muškarcem . Kosa mu je bila još uvek gusta i progrušana sedinom tako da je bila više siva nego tamnobraon kakva je trebala biti . Imao je sivozelene oči koje gledaju otvoreno i znatižljno . U njegovom pogledu nije bilo ni traga utučenosti kakva se često sreće kod staraca . ' Ne , on ne može imati sto jednu godinu ', pomislih . Sa laptopa se čula muzika . Neverovatno , bio je to džez i to ista pesma koja je mene probudila onoga
24