nekom kilometru isključili smo se sa autoputa i krenuli dobrim asfaltnim putem ka jugu . Krajolik je postao još živopisniji .
Kad smo prešli dve živopisne rečne doline i dva brda , u trećoj dolini naiđosmo na tablu na kojoj je pisalo ' Zadruga Suvarija '. Bila je postavljena pre mosta i table na kojoj je pisalo Reka Konjska . Tu smo skrenuli pošljunčanim putem pored male rečice oivičene vrbama i sitnim rastinjem tako da se voda u njoj nije videla . Iako put nije bio asfaltiran , bio je dobro uvaljan , tako da se zvuk šljunka nije čuo . Posle oko dva kilometra vožnje stigosmo do jezera , očigledno veštačkog . Na obali jezera je bila kuća u ruralnom stilu , sa temeljom od kamena , sa zidovima od drveta i sa širokom terasom na koju se penjalo preko tri stepenika . U jednom uglu terase sedeo je čovek za niskim stočićem , a ispred njega je bio laptop .
Procenih da može imati oko šezdeset pet godina , ali je zbog uspravnog držanja izgledao desetak godina mlađi . Da li je to Deda Uča ?, zapitah se .
Vozač je zaustavio kola , izašao , otvorio mi vrata , uzeo moj prtljag i rekao : “ Gospođice Vord , pođite za mnom , molim vas ”. Primetih da je starac ustao od kompjutera i silazio niz stepenice . Izgledao je čilo , ničeg staračkog u njemu nije bilo .
“ Je l ’ nam to stigla gošća , Zeire ?”, upita starac prilazeći .
23