vina ' Suvarija ' koje su nam poslužili uz obrok , zaista dobro došla .
Posle dvanaest sati leta , otprilike , uključujući stajanje u Parizu , avion je počeo da se spušta na aerodrom ' Nikola Tesla ' u Beogradu .
Počela sam da se brinem kako ću naći tu Zadrugu Suvarija . Prijatno sam se iznenadila kada sam po sletanju začula obaveštenje preko razglasa , na engleskom :
“ Moli se gospođica Samer Vord da krene ka izlazu broj 3 .“
Tamo sam ugledala muškarca sa transparentom na kome je pisalo „ Zadruga Suvarija “.
Znala sam da mene čeka zato sam mu prišla i zaustila da se predstavim , ali me on preduhitrio :
“ Dobro došli , gospođice Vord . Molim vas , dajte mi vaš prtljag i pođite za mnom .”
Došli smo do malog ali udobnog automobila koji je bio parkiran iza aerodroma . Čovek je smestio moj oskudni prtljag i otvorio zadnja vrata .
„ Molim vas , mogu li da sednem napred , na mesto suvazača ?“, zamolila sam . „ Želim da što bolje osmotrim krajolik .“ „ Naravno “, reče vozač i otvori mi prednja vrata . Ušla sam i udobno se zavalila . Kola su krenula . Kad smo izašli iz grada vozili smo se kroz pitom brežuljkasti predeo sa obe strane autoputa . Iz knjiga sam znala da tu oblast , južno od Bograda , zovu Šumadija , ali , nije bilo šume koliko sam očekivala , tek poneki šumarak ovde-onde . Otprilike na pedeset i
22