Poštovani čitaoci ,
U prošlom pismu sam vas obavestila o svom novom zadatku koji podrazumeva odlazak na drugi kontinent . Dobila sam i nekoliko dana dopusta da odem kući i oprostim se sa roditeljima i prijateljima . A sad je red da započnem izvršavanje zadatka .
Let sam imala iz Čikaga u utorak u 6 sati ujutru . Da li Slavini zaista rano ustaju , pitala sam se . Ako je tako , slagaćemo se .
Iako sam poznavala jezik i kulturu i znala da ću se sporazumevati bez teškoća , ipak sam strepela . Šta ako su zaista komunisti ? Šta ako u jeziku imaju više bugarskih i slovenačkih reči nego srpskohrvatskih , što posle svih promena ne bi bilo nimalo čudno .
Kartica koju mi je sekretarica dala poslužila mi je i kao pasoš i kao avionska karta . Trebalo je samo da je udenem u neki automat nalik na bankomat i da ukucam PIN .
Avion je pošao na vreme , a osoblje je bilo ljubazno i usluga izvrsna . Za užinu su poslužili po jednu punjenu papriku i parče gibanice . Punjena paprika je bilo jelo nadeveno smesom jako začinjenog pirinča i mlevenog mesa . Moram priznati da bih više volela odrezak , ali moram priznati da je jelo zaista ukusno . O gibanici sam do sada samo čitala i na osnovu toga očekivala neku masnu pitu . Umesto toga dobila sam neki slani kolač sa sirom . Sastojao se iz više slojeva testa između kojih je bila smesa sira i jaja . Bilo je masno tačno koliko treba . I ukusno isto toliko , tako da mi je bočica
21