Sad je tata uzeo limenku piva iz frižidera i nagnuo.“ Tata”, uzviknuh prekorno,“ pa kako možeš da piješ pivo za maminom pitom?”
“ Pita više nije mamina, ona ju je dala nama time što ju je stavila na sto”, mudrovao je Hari Vord( Harry Word).“ Sad je naša.”
Hari Vord posegnu za još jednim parčetom pite od jabuka koje odmah iščeze u njegovim ustima. Zatim iskapi preostalo pivo iz krigle. Gledala sam ga sa neodobravanjem.“ Znam, ali gorko i slatko; ukusi se ne slažu; smučiće ti se”, prekorih ga. Znala sam da uzalud govorim, ali trebalo je pokušati.“ Ako nije za pedeset godina, neće ni sad, ne brini, maco. A gde reče da ideš?”“ U Slaviju”, rekoh sumnjajući da tata zna gde je to.
“ To je u Evropi.”“ Slavija”, zažmiri on prisećajući se.“ Pa zar se ona nije raspala?”“ Jugoslavija se raspala”, objasnih.“ Slavija je nastala
2018. od Srbije, kad je u njoj izvršen vojni udar.” Hariju kao da nešto sinu.“ Ali … čekaj, pa tamo je komunizam.”
“ Ja mislim da nije”, odmahnuh glavom.“ Imaju oni neke zajednice koje zovu zadrugama, nešto nalik na naše hipi komune iz šezdesetih godina prošlog veka, ali – nije to onakav komunizam kakav je bio u Sovjetskom Savezu. U svakom slučaju nema represije i kršenja ljudskih prava; to je nekakav liberalni komunizam, ukoliko nešto tako uopšte može da postoji.”
18