“ Ovo je vaša lična i platna kartica koja vam važi samo za Slaviju ”, reče sekretarica . “ Pretpostavljam da znate da je tamo sve zajedničko , ali da biste u narodnim magacinima dobili šta vam treba morate imati karticu . Zato je dobro čuvajte .”
“ Da mi je neko ne ukrade ?”, upitah iako sam znala da pitanje nije na mestu .
“ Neće vam niko ukrasti , tamo svako ima svoju , ali - da je ne izgubite .”
“ Znači , novac mi nije potreban ?”, upitah za svaki slučaj .
“ Tamo ne . A za avionsku kartu imate karticu . Letećete ‘ Air Slavijom ’. Zato sam vam i rekla da je čuvate .” “ Čuvaću je , hvala .” “ Srećan put .”
***
Otišla sam kući u Minesotu da vidim roditelje i da im kažem da odlazim u inostranstvo na neko vreme . Nisam ih videla još od Božića kad je jezero bilo zaleđeno . Sada je bilo blistavo na popodnevnom suncu , a i guske na njemu bi bile blistave da nisu bile mokre od neprestanog ronjenja .
Mama je za večeru ispekla slatku pitu od jabuka . Tata Hari je sedeo u vrhu sola , a ja sa njegove leve strane . Preko puta mene , desno od tate , sedela je mama , kad ima vremena . Tata je strpao celo parče pite u usta i progutao ga , bar ja nisam videla da je žvakao .
„ Izvrsna pita , kuco “, rekao je , na šta se mama zahvalno osmehnula i zavrtela repom od sreće .
17