Ovo je opet zazvučalo kao odgovor na moje nepostavljeno pitanje. Sad sam bila gotovo sigurna da Dara, ali i Andrija, na neki način čuju ili bar pretpostavljaju moje misli.
" Svi ljudi imaju tu sposobnost, Samer ", odgovori mi Dara naglas, " Samo je većina zanemari i ne neguje. To je empatija, da ti prevedem na jezik koji poznaješ. Znam da tu latinsku reč prevode kao saosećanje, ali to nije potpuno tačan prevod. To je mnogo više od saosećanja. Kada se beba tek rodi, ne zna da govori, ali majka nepogrešivo zna da li je beba gladna, mokra ili je nešto boli. Isto važi i za oca koji provede više vremena uz svoje dete. S druge strane, i deca znaju šta njihovi roditelji misle i osećaju, kasnije se to prenosi i na druge. Kad bi se taj osećaj negovao i razvijao, vremenom bi svi ljudi postali telepate. Ali ne, mi se otuđujemo jedni od drugih, štitimo svoju individualnost zaboravljajući da je čovek društveno biće i da samo u zajednici može da se potpuno ostvari i kao individua. Pogledajte ljude u velikim gradovima; većina ih je usamljena i nesrećna. A zašto? Zato što su se sami izolovali od društva, brinući svako svoju brigu, gledajući kako da steknu što više novca, kako da napreduju u poslu, kako da steknu što bolju poziciju u društvu. Tu se drugi ljudi ne doživljavaju kao braća i susedi nego kao suparnici, gotovo neprijatelji. Kako da tu čovek bude srećan?"
175