" Je l ' to zastrug?", upitah ne toliko iz potrebe za obaveštenjem koliko da pokažem svoje znanje čak i tih zastarelih i nevažnih reči u doba stakla i plastike. " A ti znaš šta je zastrug!?", začudi se Dara. Ovako dremljivoj, na jutarnjem suncu, činila mi se mila, kao devojčica mlađa od mene. " Znam, pročitala sam mnoge knjige na slavinskom, odnosno srpskohrvatskom jeziku ", pohvalih se. " Pa ne bih rekla da je to tako česta reč ", reče Dara. " I nije; zato sam je i zapamtila ", odvratih. " Imala sam, dok sam studirala, sveščicu sa retkim rečima. Pokazala se vrlo korisna na ispitu, jer smo imali profesora koji je tražio da znamo upravo te reči. Verovatno je imao cilj da nas ne pusti na ispitu. Mnogi sjajni studenti su tako i pali, ali – ja sam prošla."
" Pametna si ti glavica ", reče Andrija grleći me. Meni bi neprijatno pred Darom pa pokušah da se oslobodim.
" Nemaš čega da se stidiš, Samer ", reče Dara. " Ljubav je nešto najlepše što su bogovi podarili čoveku. Uživajte u ljubavi dok ste mladi jer starenjem ljubavni zanos se gubi, izvetri kao što izvetre svi kvaliteti vina u otvorenoj posudi; uvene kao što uvene cvet bez vode."
Jesi li ti, Daro, nekad volela i uživala u ljubavi, pomislih ne nameravajući da zaista postavim to pitanje.
" Ja sam mog Živka odmah volela bez zazora i stida. Nema u ljubavi ničeg lošeg i sramnog. To su nam popovi nametnuli taj neki moral istočnih naroda kod kojih je žena vlasništvo muža."
174