" Ne činimo ništa loše, ni sebi ni drugima ", reče i skide svoju majicu i bokserice.
Voda je bila ugodno sveža i mi smo uživali u njoj. Shvatila sam da je naše jutrošnje tuširanje bilo suvišno i pogledom tražila po obali nešto nalik na tuš, ali ne nađoh.
" Čista je voda ", obavesti me Andrija polivajući me šakama, " nema potrebe za tuširanjem."
Voda nije bila bistra kao u planinskim vodama sa kamenitim dnom, ali jeste bila čista. Nije tu bilo nikakvog zagađenja, nikakve prljave tehnologije. Konji su imali svoje jezero, ali oni su čiste životinje, tako da je i donje jezero bilo čisto, čistije od nekih koja žive od turizma.
Sedeli smo posle na osunčanoj terasi u pletenim naslonjačama sušeći se na blagom jutarnjem suncu. Primetih da sunce nije onako vrelo kao onoga dana kada sam dobila zadatak da izveštavam iz Slavije i shvatih da dolazi jesen. Prva pomisao u vezi toga bio mi je drvored kestenova u našem vrtu u Pensilvaniji. Tata je odavno hteo da ih poseče, ali bih se ja pobunila jer sam se kao dete pod njima najlepše igrala. Sem toga, volela sam da ih pečem na plotni šporeta i da se vrišteći smejem kad bi se raspukli i odleteli u neki skriveni kutak mamine kuhinje. Potraga za njima je bila prava avantura.
Ugodno je zamirisalo kada je Dara iznela čaj. Umesto šećera iznela je med u plitkoj drvenoj posudi koja je imala poklopac-zatvarač sa navojem.
173