" Pa zašto mi Deda nije pokazao kad smo bili u
Gradini ", rekoh glasno. " Zavisi šta ste tamo radili ", reče Andrija. " On i Nenad su bili u sudu ili katastru, a ja sam bila sa Nenom u restoranu " Lipov lad ", odgovorih.
" Eto ti objašnjenje ", reče Andrija. " Nena verovatno nije smatrala za potrebno da ti pokaže tvrđavu, verovatno joj to nije bilo ni na kraj pameti."
Letilica je već prevalila rastojanje do jezera Voden i spustla se na ledinu pored jezera potpuno sama, bez Andrijine navigacije; da, već je bio programirao za to. Andrija spusti kupolu i povede me prema jezeru.
Dara izroni iz jezera obučena samo u svoju kosu i suknju od sveže trave. Začudo, to mi više nije smetalo; naučila sam već da je prihvatam takvu.
" Dobro mi došli, deco ", reče. " Raduje me što vas opet vidim, a raduje me i što se volite. Biće malih Spasića, ako bog da."
Meni ponovo buknuše obrazi, ko zna koji put od kako sam upoznala Andriju.
" Nemaš zašto da se stidiš, Sami. Nema u tome ničeg lošeg. Čovek treba da se stidi samo kad učini nešto loše sebi ili drugima. Ako ima savesti, naravno."
Išli smo prema Darinoj terasi dok se jutarnja izmaglica dizala i iščezavala u visinama.
" Hoćete li odmah čaj ili ćete možda prvo da malo plivate? Ja sam upravo završila."
Andrija i ja se pogledasmo i potrčasmo ka jezeru. Ja sam na sebi imala samo letnju haljinicu bez ičega ispod. Andrija mi pomože da je skinem. Pokušah da se pobunim, ali mi on stavi prst na usne.
172