Zašto bi ona volela Andriju, pitala sam se. Da li su u nekom srodstvu?
“ Andrija me podseća na jednog momka kog sam poznavala u mladosti”, objasni mi ona potvrđujući tako da čuje moju misao.“ Bio je drug moje kći Ravijojle. Miloš Kobilić.” Miloš Kobilić? Nije valjda onaj Miloš iz legende?“ Jeste. Upravo taj”, potvrdi Dara. Ja se setih da je malopre rekla da je rođena pre nekoliko vekova. U tom slučaju zaista je mogla da upozna Miloša Kobilića. Čekaj! Pa to je ona Dara koju je Deda Uča izmislio u romanu ' Zlatna jabuka '! Da, ona je zaista poznavala Miloša Kobilića.“ Pa ne misliš, valjda, da ga Nena mrzi?”, reče Deda.“ Ne mrzi ga, ali ga i ne voli onako kako ga je volela pokojna Smilja.
Preko Dedinog lica prelete senka tuge.“ A, Smilja ga je obožavala. Razmazila ga bila toliko, mogao je da joj igra na glavi.”“ E, pa eto!”“ Ali tad je bio mali. Sad je odrastao čovek; treba da zna ko mu je preči.”“ Zna sigurno”, reče Dara.“ Možda mu ja pomažem u službi, možda obavljam neke zadatke za njega.”
A, to je dakle! Dara sa svojim paranormalnim moćima zaista može biti od koristi jednom kontraobaveštajcu.
“ Hajde da te upoznam sa unukom!”, cimnu me Deda za ruku.
134