pored ograde padoka, sad sam shvatila šta je to, i posmatrali konje.
“ Dobrota, kakvu si nam to lepoticu doveo?”, oglasi se žena zvonkim glasom.
“ Ne znam, ti si vračara pa ćeš pogoditi”, našali se Deda.
“ I hoću, samo dok je uhvatim za ruku i pogledam je u oči”, reče žena.
Sjahala je ostavivši konja da slobodno pase i prišla do ograde gde smo stajali. Držanje joj je bilo uspravno, a hod manekenski. Ima Nevena razloga za ljubomoru, zaključih. Jedino … pa – nisam joj mogla odrediti starost. Na prvi pogled, izgledala je kao da ima 35-40 godina, ali sada, kad mi je prišla, pružila mi ruku i pogledala me u oči, imala sam osećaj da ima mnogo više, da je čak vršnjakinja moje navrn-bake; izgledala mi je starija čak i od samog Deda Uče.
“ Dok nisam prišla bliže zaklela bih se da si neka Nevenina rođaka”, reče,“ sestričina ili nešto slično. Ali ne! Ti si Amerikanka, rođena u Minesoti, novinarka iz Vašingtona. Pored engleskog, govoriš još ruski, slavinski i španski pomalo.” Bila sam zaprepaštena. Otkud ona sve to zna?“ Ne boj se, ćero”, reče.“ Ja sam samo vračara, veštica takoreći.” Ćero!? Ona mene zove ćero, a samo je desetakdvanaest godina starija od mene.“ Starija sam od tebe samo nekoliko stotina godina”, obavesti me ona kao da je čula šta mislim. Naježih se. Najbolje da ništa i ne mislim.
132