vatno vežba više puta tokom dana . Moram priznati da se na njemu to i videlo . Sedeo je za širokim radnim stolom , između dva ogromna prozora u pozadini , između kojih je bio zid sa američkom zastavom na njemu . Brajan je sedeo tačno ispred zastave . Uhvatih sebe u očekivanju da će zasvirati i himna . Uvek sam se pitala šta će državni simboli u kancelarijama rukovodilaca javnih ustanova , pa čak i u privatnim stanovima . Zar nije bilo lepše staviti neku umetničku sliku ili čak i poster , zašto ne ? Ako ikad budem imala ovakvu kancelariju , što u ovom trenutku uopšte ne želim , u njoj će biti umetnička slika sa pejzažom moje rodne Minesote .
Veliki prozori , po jedan sa svake strane stola , bili su otvoreni , a zavese razgrnute . Očito su bili okrenuti ka severu ili zapadu jer se sunce nije videlo .
„ Volim da mi leti ulazi čist vazduh u kancelariju “, reče Brajan gotovo izvinjavajući se što je prozor otvoren .
„ I ja “, dočekah setivši se zelenih prostranstava rodne Minesote . „ Drago mi je . Sedite , gospođice Vord .“ „ Samer , molim vas “, rekoh zbog neugode što me šef tako zvanično oslovljava . „ O kej , sedi Samer .“ Ja pogledah fotelju koju mi je pokazao . Iako sam bila odevena po kodeksu kuće , po kome suknja mora biti tačno do kolena , ni kraća ni duža , znala sam da će mi , kad sednem u u fotelju , suknja pobeći naviše i Bra-
11