poznanicima. Narezala sam paradajz, moj omiljeni plod, zatim na tavi ispekla tri režnja slanine, uzela krišku belog sira i sela za doručak.
***
Kancelarija gospodina Penta, glavnog urednika, nalazi se na najvišem spratu, valjda zato da bi se znalo ko je najviši u hijerarhiji. Da budem poštena, Brajan Pent je retko ispoljavao svoju moć, čak je vrlo korektan u odnosu prema novinarima, ali i vrlo zahtevan kad su tekstovi u pitanju. Tekstovi moraju biti skrojeni tačno prema njegovim zahtevima; ukoliko nisu, nisu mogli biti objavljeni dok ih ne prepraviš. Koliko mi je samo puta vratio tekst na doradu. Njegove primedbe se naročito odnose na dužinu teksta i kresanje nepotrebnih detalja, nikad nisu zadirale u suštinu teksta. Uostalom, radila sam kao izveštač, a ne komentator, i nisam imala pravo da iznosim svoje stavove već samo suve činjenice; zato je uvek bio u pravu.
Popela sam se liftom na najviši sprat, prišla vratima na kojima je pisalo ' Brajan Pent, glavni urednik ' i pokucala. Srećom, vrata nisu bila tapacirana kao kod onih seronja u Senatu, inače ne bih mogla da kucam, već bih se morala najaviti telefonom preko sekretarice koja sedi u predsoblju. Gospodin Pent nema sekretaricu, a i ne treba mu, kao ni mnogima koji je imaju.
Kad sam ušla u prostranu i svetlu kancelariju, pogled mi je privukla ista onakva sprava za vežbanje kakvu i sama imam, ali u stanu. Gospodin Pent, vero-
10