on je vojvoda, to je ratničko zvanje, a ne državnik,
vladar. Ipak, Miloš je znao da Branilo, u braničevskoj
oblasti vrši i upravnu i sudsku vlast, odnosno da je
produžena ruka kneza Lazara koji, u ovom trenutku,
vrši carsku vlast.
Levo od vojvodinog 'prestola', a ispod podijuma,
pored prozora (zastakljenog, primeti Miloš) sedela je
Vedrana sa svitkom za pisanje ispred sebe i perom u
ruci. Ona je vojvodin pisar, shvati Miloš. Još se nisu vi-
deli od kako se Miloš vratio s puta. Zato Vedrana us-
tade kad Miloš uđe i oprezno se obazre na Branila.
Branče klimnu glavom:
"Slobodno, Vejo, pozdravi se s drugom."
Miloš u tri-četiri koraka stiže do Veje i steže je u
zagrljaj u kome ona iščeze onako sićušna.
"Sekice, kako si? Kako mi je drug Srđa?"
"Dobro smo, nesuđeni zete", reče ona oprezno se
izvlačeći iz njegovog zagrljaja.
Očito je ciljala na njegov 'raskid' sa Darom, njenom
sestrom.
"Vejo, pa znaš da ja Dari nisam ništa obećao.
Nismo bili čak ni u vezi", reče Miloš pravdajući se.
"Ona je bila samo dete."
"Bila je zaljubljeno dete sa velikim očekivanjima",
reče Vedrana smešeći se.
"Pa da nisam otišao i…", započe Miloš.
"Znam, Miloše", reče Veja podigavši ruku na Milo-
ševo rame. "Niko te ne osuđuje. Nisi ti kriv za snove
zaljubljene devojčice. Ali, hvala Bogu, i ona se opame-
tila. Ne mislim da je napravila sjajan izbor, ali bar se
7