E-BOOK Slobodan Anić - Vojvoda Miloš | страница 289

Za Lazarom jurnu sva srpska konjica. Neki su već
obarali turske pešake koji su jaukali i u strahu bežali
da se sakriju iza svoje konjice.
Turci su znali da u neposrednom sukobu sa oklop-
ljenom srpskom konjicom nemaju izgleda za uspeh,
zato su primenjivali istočnjačku taktiku ratovanja.
Njihova laka konjica izmicala se u stranu nastojeći da
zađe za leđa srpskoj konjici što je nekima i uspevalo.
Miloš i njegovi drugovi, Ivan Kosančić i Milan
Toplica nisu zaboravljali svoj zavet da nekako odvoje i,
po mogućstvu, zarobe sultana Murata. Vodili su svoju
vojsku tako da okruže sultana i nekako ga odvoje od
ostatka njegove vojske. Za njihovu nameru je znao i
Srđa koji je svoje braničevske kopljanike vodio sa
istim ciljem. U želji da raščisti prostor oko Murata, on
je svojim kopljem radio kao vilama: naticao je turske
ratnike kao snoplje na rogulje i jednog po jednog
bacao iza sebe. Toplica je, pak, prostor raščišćavao
bojnom sekirom. Ispred i oko njega padali su turski
ratnici raspolućenih lobanja. Čula se samo lupa
gvožđa o gvožđe i vriska izbezumljenih konja.
Miloš Obilić i Ivan Kosančić borili su se sa
topuzom umesto štita u jednoj i mačem u drugoj ruci
protiv turskih konjanika koji su imali sablje. Uviđali su
da je za konjicu sablja bolje oružje, ali su ipak, kao
izvrsni mačevaoci lako izlazili na kraj sa Turcima koji
su u pojidinačnim sukobima bili daleko slabiji.
Miloš je nekako prevazišao svoju uzdržanost u
ubijanju. Znao je da bi sam stradao ako previše štedi
protivnika. Svakom protivniku je pružao mogućnost
289