54.
U zaranke, zraci sunca na zalasku dolaze gotovo vodoravno kroz prozor Miloševe i Ravijojline sobe na katu letnjikovca. Rojla stoji ispred prozora. Obučena je samo u prozirnu lanenu košulju tako da je skroz izložena Miloševom pogledu koji na krevetu leži na leđima i miluje je pogledom.
" Bila si veoma neprijatna danas, ljubavi ", kaže
Miloš. " Znam, oprosti." " I majku treba da moliš za oproštaj ", kaže opet
Miloš. Ne znam šta te spopalo."
" Ne znam. Ponekad sam živčana. A i ti. Samo što si došao, opet moraš ići. I to u Anadoliju. Priznaj, raduješ se što ćeš je možda videti." " Koga?", trže se Miloš. " Pa tvoju … Milosnu, tvoju ženu. Zar ona nije tamo?" Miloš je sad siguran da je Rojla ljubomorna. I na
Oliveru, i na Milosnu.
" Ljubavi, ja bih bio najsrećniji da zauvek ostanem s tobom i našim detetom. Ali ti … ti si monahinja; više pripadaš manastiru nego meni, nego sebi. Molim te, napusti manastir i budi moja žena i mati naše kći."
" Ja sam to i ovako, više nego ijedna druga. A ti se raduješ što ideš Milosni koja te nije htela."
" Nije me htela ona, nisi me htela ni ti. Pored dve žene, nemam nijednu. Od dve kćeri, nijedna nije sa
210