39.
Dobrotu zateče u venjaku kako slaže osušene kože,
verovatno da ih isporuči Stani.
"Dobar dan, dedo", pozdravi ga. "Koliko imaš ko-
žica?"
"Dobar dan, Braniloviću. Evo, sad sam izbrojao pe-
deset i četiri. Nadam se da će Stani biti dovoljno, dok
se još ne nakupi."
"Koliko ti plaća za jednu kožicu?", upita Miloš
radoznalo.
"Sinko, ti znaš da sam ja starinski čovek – nema
trgovine, samo razmena: ja njoj kožice, ona meni
kožuh, ili mi skuva nešto što bi meni bilo zanovetno
da spremim, kao, na primer, pita."
"E, kad pomenu pitu, evo, baka ti je poslala neku,
od kopriva", Miloš pruži zavežljaj.
"Od kopriva!", obradova se Dobrota. "E, zaista joj
hvala. Stana i Dara mi ponekad donesu ili pošalju pitu,
ali od kopriva još nisu. Valjda misle da je to nešto
odviše prosto za dar."
"I baka je isto mislila, ali je ipak poslala, verovatno
zato što nije imala ništa drugo."
"Neka nije, kopriva je zdrava biljka, jača telo. Ja
ponekad skuvam polivku od kopriva, začinim maslom
i brašnom, stavim i jaje, ali - pita je nešto drugo.
Podseti me da i ja pošaljen Koviljki jednog očišćenog i
uređenog kunića pa neka ga spremi po svojoj volji. Ali,
hajde da sednemo; ti si zbog nečega došao. Osećam da
169