nešto i za vas."
"Može, ali me nemoj zvati 'gospodarice', uvek si
me zvala samo Rojla."
"Ali, onda si bila samo dete, a sad si velika devojka,
gospođica. Idem ja u jedilnicu da postavim, a vi do-
đite."
I Milina otrča u kuhinju, našavši tako razlog da se
povuče i sabere misli. Doista, nikad nikoga nije zvala
'gospodarice', ali Rojla je tako lepa, gospodstvena, uz
to u društvu ovoga mladog viteza. Milina uopšte nije
sumnjala u njihovu ljubav, vidi se da su stvoreni jedno
za drugo. Tačno, uvek ju je zvala Rojla, ili punim
imenom Ravijojla, ali to samo kada je bila nestašna, a
to nije bilo tako retko.
Ipak, kada su došli u jedilnicu, prestala je sa
tituliranjem i obraćala im se imenom kao i kad su bili
deca. A uveče ih je ništa ne pitajući smestila zajedno u
Rojlinu nekadašnju sobu.
15