3.
Rano popodne sledećeg dana stigoše na Miroč na
imanje Rojline mati Dare, koje je ona nasledila od
svoje bake Stamene, veštice Miročke. Nekad je Rojli
bilo žao što se nije rodila ranije da upozna tu svoju
čuvenu prababu, ali, kad je shvatila da je ona činila
ljudima zlo bez ikakvog razloga, samo zato da bi ljudi
shvatili razliku između dobra i zla, prestala je da žali.
Radoš i Milina, kojima je Dara poverila imanje kad
su se preselili u Gradinu, bili su presrećni što ponovo
vide 'mladu gospodaricu' i to u društvu tako naočitog
momka kao što je Miloš. Kad ga je Radoš upitao čiji je,
Milina uzviknu:
"Radoše, pa zar ne poznaješ Miloša iz Gradine?
Svraćali su kod nas na putu za Vilingor.”
Radoš se lupi po čelu. "Onaj Miloš? Miloš Kobilić
Branilović?"
"Da, taj", potvrdi Miloš. "I sad smo pošli u Vilingor
Rojla i ja, pa smo svratili da prenoćimo i odmorimo
konje."
"E, neka deco! Tako mi je drago što vas vidim
ovako zajedno", začkilji Radoš očima pamalo poćuta.
"A odličan ste par. Daće Bog da Stamena dobije čukun-
unuke."
Rojla i Miloš se samo nasmejaše.
"Ne zadevaj decu, Radoše!", opomenu ga Milina.
"Nego, gospodarice, hoćete li da vam postavim astal,
da se malo okrepite? Mi smo već užinali, ali naći će se
14