ženidbi. Pa ti si još mlad i zelen. Nemaš ti još pojma o
ženama. Treba tebe neka snaša da propusti kroz ruke,
drugu pesmu bi ti pevao. Kako, bre, mlada i lepa
devojka može da ti bude 'kao sestra' ili 'drugarica'!?"
Sad je Miloš bio zbunjen, naslućujući na šta Milutin
misli.
"Ali, one to jesu", reče Miloš.
"Jesu, zato što si im ti dopustio", reče Milutin. "Zar
nikad nisi osetio uzbuđenje? Zar ti nikad nije palo na
pamet da je uštineš za zadnjicu? Da je stisneš u
naručje i ljubiš, ljubiš, ljubiš…?"
Miloš oseti kako mu gore obrazi. Milutin kao da je
znao njegove najskrvenije želje. Zar je jedanput po-
želeo da stegne Rojlu u zagrljaj i da je ljubi, ali… to se
nije smelo, ona je bila kći tatinog druga i njegova
drugarica, a Vedrana… pa, Veja mu je zaista bila kao
sestra. To ne znači da nikad nije osetio nežnost prema
njoj, ali, to je zaista bila bratska naklonost. Dugo
vremena mu je ona bila jedina sestra, sve dok se nisu
rodile bliznakinje Zora i Dana. Zora se rodila prva, u
cik zore, pa je i zato dobila ime po njegovoj majci Zori.
Dana je došla nešto kasnije, kad je već bio dan. Miloš
je tada još bio u učilištu pa nije bio prisutan, ali mu je
baka Koviljka kasnije pričala. "Cveta je već ranije
naumila da detetu da ime po Zori, tvojoj majci, a to što
je rođena u zoru, čista je slučajnost."
"Pa, nije da nisam poželeo, ali, ne možeš raditi sve
što poželiš – postoje neka pravila."
"Kakva pravila?"
"Pravila o tome šta je društveno prihvatljivo pona-
98