E-BOOK Slobodan Anić - Vilina gora | Page 99

šanje, a šta nije. Ne možeš spopadati žensku pred svi- ma, pogotovo ako ona to ne želi. Ja sam se zbog toga potukao sa Ljubom Dragićem kad je spopadao Veju." "Koju Veju?" "Pa Vedranu. Oprosti, zaboravio sam da ti ne znaš naše nadimke. Vedrana je Veja, a Ravijojla je Rojla." "Aha. I ko je bio jači?" "On je jači jer je nekoliko godina stariji. Ali, ja sam ga oborio jednim udarcem jer sam veštiji. Vežbali smo borilačke veštine u učilištu." "Znači, ti bi mogao i mene da pobediš u tuči?", reče Milutin. "Možda, ali, nemamo se zbog čega tući", reče Miloš. "Svejedno. Voleo bih da iskušam to tvoje umeće", reče Milutin. "Ako nastavimo put zajedno, možda ti se ukaže prilika", reče Miloš. "Pa to zavisi kuda ti ideš", reće Milutin. "Ako imamo isti cilj, onda možemo zajedno." "Cilj nam sigurmo nije isti", reče Miloš. "Ja neću da se ženim". Krčmar donese korpu sa lepinjama i stavi na sto. "Stižu vruće lepinjice, a dolaze i pečenje i salata", reče. Želite li još nešto?" "Hvala, ništa za sada", zahvali se Miloš. "Možda malo sira, ako imate", zatraži Milutin. "Naravno", reče krčmar. "Mico", obrati se devojci koja je upravo spustila činiju lisnate salate pred njih, "donesi i malo sira!" "Odmah", reče devojka i udalji se uvijajući se u 99