čvrsti sedlo na konja dok je ovaj prednjim kopitom
kopao zemlju. Miloš mu ubaci žvale u otvorenu gubicu
i zateže uzde.
"Eto, sad možeš da ga vodiš na potkivanje", reče
Prvoš. "Nek ti je sa srećom, Miloše. Svetovid neka te
prati."
Miloš uzjaha Ždralina Drugog pa se opet zaputi kod
Boriše.
***
Ždrebac je išao kasom i Miloš je imao osećaj da
nikad nije udobnije jahao. Sada nije hteo da preskače
plot nego pođe na prednji ulaz. Stana i deca su sedeli
na doksatu.
"Imaš lepog konja, Miloše", reče Stana.
"Da vas upoznam", osmehnu se Miloš, "ovo je
Ždralin Drugi, ali ja ga zovem samo Ždralin."
"Pa isti je kao stari!", uzviknu Rade.
"Samo mlađi", reče Miloš; "I bolje kasa. Stari
Ždralin je znao samo galopom da ide; hodom i
galopom – nikakve sredine."
"Reče mi Borko da se spremaš na put", reče Stana.
"Da. Kaže Branilo da malo upoznam svet i da
odrastem."
"Pa ti si veliki", reče Rade.
"U odnosu na tebe, jesam", reče Miloš, "ali moj tata
hoće da odrastem tu, u glavi", reče Miloš pokazujući
čelo. "Ono što sam naučio u učilištu nije dovoljno da
bih bio pametan, treba još malo da se opametim."
47