rad."
"Usud neka te čuva, sinko. Otud ti?"
"Treba da idem na put, pa mi treba konj. Pitao sam
Borka da mi potkuje Ždralina, on kaže da je Ždralin
mator i uputio me tebi da mi daš drugog konja."
"U pravu je Borko. Mladom momku treba mlad
konj. Kako ti se dopada ovaj ždrebac, upravo sam hteo
da ga pojašem?"
"Lep je", reče Miloš, "liči na Ždralina."
"Mora da liči kad mu je sin, Ždralin Drugi", reče
Prvoš.
"Mogu li da ga pojašem?", upita Miloš.
"Još nije jahan, sumnjam da će ti dozvoliti", reče
Prvoš.
Miloš ispruži dlan na kome je bila mrkva i priđe
ždrepcu.
Ždrebac spusti gubicu u Milošev dlan i pojede
mrkvu. Miloš ga pomilova po donjoj čeljusti, potapša
po vratu i uzjaha ga kao da to čini stoti put. Ždrebac
zbunjeno zatrepta i strese se, zatim podiže prednje
noge u vis, ali Miloš je to očekivao i već mu se držao za
grivu. Ždrebac pojuri duž ograde. Za tili čas su obišli
ceo krug i kad su bili blizu Prvoša Miloš poče nešto da
mu govori na uvo i da ga tapše po vratu; konj stade i
Miloš siđe.
"Svaka čast, Miloše", reče Prvoš. "Još da ga osed-
lamo i potkujemo, pa je spreman za put."
Prvoš ode u štalu i iznese uzde, kolan i sedlo.
"Znaš li da ga osedlaš", upita Miloša.
"Pa nije mi prvi put", reče Miloš, uze kolan i pri-
46