nekog mlađeg konja. Ima u konjarniku mnogo Ždra-
linovih potomaka, pa izaberi jednog. Nazovi ga Ždralin
Drugi, neka se zna da je od kraljevske loze. Upravo je
juče Prvoš pripremio jednog za jahanje."
Milošu je bilo žao da se rastaje od Ždralina na ko-
me je naučio da jaše, ali je znao da je starost nemi-
novnost i da konji mnogo brže stare od ljudi. Iako je
Ždralin bio samo nekoliko dana stariji od njega i bili
su braća po mleku, videlo se da je već star dok je Miloš
tek na pragu mladosti. Osim toga, želeo je da pojaše
novog konja.
"Onda ćeš mi potkovati tog drugog", reče.
"U svako doba", reče Boriša. "Idi u konjarnik, iza-
beri koga hoćeš i dovedi ga meni na 'obuvanje'.
"Dobro, ali moram prvo da se pozdravim sa
Stanom, Jelom i Radetom. I zato sam došao."
"Pozdravićeš se kad ti potkujem konja", reče Boriša.
"A sad pravo u konjarnik kod Prvoša."
Miloš nije mogao da se ne složi da je tako
pametnije, zato posluša i pođe stazom nazad prema
konjarniku. Nije mogao da ne primeti da su mnogi
seljani prihvatili njegovu reč 'konjarnik'umesto tuđe,
verovatno ugarske, reči 'ergela'.
***
Prvoš je upravo namaknuo omču mladom ždrepcu
kojeg je hteo da pripremi za jahanje kad je Miloš
naišao.
"Dobar dan, Prvoše", pozdravio je Miloš. "Srećan
45