Miloševo rastajanje od Gradine
Miloš je prvo pošao kod Stane i Boriše jer je njih
najređe viđao od svih svojih i, morao je da prizna da je
Branilo u pravu, njih je upravo zato mogao i da
zaboravi. Često ih je viđao dok su on i Veja bili deca,
pa bi se zajedno uputili kod njih, čak tamo ispod brda;
to je za njih tada bila pustolovina – otići na kraj sela
gde kuće već prestaju i gde te niko od tvojih ne može
videti. Zatim je tu bila i priča o tome da oni zapravo
žive u pećini koju je Borišin otac Tvrdoš zaplenio od
medveda. Tek posle je Borko napravio kuću, dok se
Rade i Jela još nisu rodili.
Miloš iz zatrke preskoči plot i nađe se ispred Bori-
šine šupe u kojoj je on nešto radio; upravo je raspalio
vatru i tražio komad gvožđa od koga će napraviti konj-
sku potkovicu.
"Miloše, za tebe ne važi prednji ulaz?" upita Boriša.
"Video sam sa staze da si tu pa rek'o što da
obilazim."
"Ako, ako, i ja sam tako preskakao kad sam bio
dečačić kao ti", reče Boriša. "A jesi li nešto hteo ili si
doš'o 'onako'?"
"Idem na put pa sam došao da se pozdravimo",
reče Miloš pa se seti. "A treba i Ždralina da mi obuješ, i
on će na put."
"Ždralina? Zar on nije mator za put? Mislim, ako
ćeš tu do Klenja ili Golubunja onda može, ali, ako ćeš
malo dalje, u Vilingor, na primer, bolje da uzmeš
44