“Ali je još mlada, sine, nema ni petnaest godina.”
“Pa imaće, kad za to dođe vreme. Osim toga, bolje
da je mlada nego stara.”
“Dobro. A hoće li ona tebe?”
“To je već moja briga, stari. Pitaću je, ali sam
gotovo siguran da hoće.”
“Pa onda, sine, nek ti je sa srećom.”
Stari Draga zagrli sina i dobro ga prodrma stežući
ga da su mu kosti pucale. Starac je još bio jak.
***
Ravijojla ulete u Milošev zagrljaj u predvorju dok
se Miloš vraćao iz konjušnice sa sestrama.
“Nemaš više brige za Daru”, šapnula mu je.
“Zavolela je drugog”.
Miloš je prodorno pogleda.
“Nisi valjda ti…?”
“I ako jesam, ona je uverena da je Usud upleo prste.
Slobodan si.”
Dara je Miloša proganjala još od svoje šeste godine
i svi koji ih znaju smatrali su da oni pripadaju jedno
drugom. Naravno, za Miloša je to bio veliki teret, zato
bi sad trebalo da oseti i veliko olakšanje, ali – nije ga
osetio. Samo reče Rojli: “Hvala ti”, pa potrča za ses-
trama uz stepenice. Čekaće da mu sama Dara kaže
'Nisi više moj momak'. Tek tada će, možda, osetiti
olakšanje.
S druge strane, Rojla ga je zadivila: bila je lepša
nego ikad. Bila je sada u onom dobu kad su devojke u
391