majka je, teško joj da se rastane od deteta. Zar je meni
bilo lako kad si otišao za Zorom."
"Lepo je to što mu je ona u svemu zamenila majku,
ali ne mora da preteruje", reče Branilo. "Ipak mu nije
prava majka."
Iz kuće se pojavi Cveta brišući suze.
"Ja sam mu prava majka kad nema praviju. Zora mi
ga na samrti poverila."
Branilo joj priđe i zagrli je.
"Dobro, oprosti. Ajd' sedi, nisi pojela juhu."
Cveta sede i nasu polivku u tanjir. Zatim odsutno
stade da sitni hleb prstima i komadiće potapa u juhu.
"Ono što tražim od vas dve jeste da mu pripremite
odeću za put i da mu ništa ne govorite dok prvo ja ne
razgovaram s njim", zaključi Branilo.
"A koliko će ostati na putu?", pita Cveta. "Da znam
šta da mu pripremim."
"Ostaće koliko on bude hteo", reče Branilo, "ali ja
mislim najmanje godinu dana. Zato mu pripremi i
zimske stvari – pulovere, kožuhe, vunene čarape."
"Mnogo je to, sine", pobuni se Koviljka.
"Nije, majko", odvrati Branilo. "Treba da nauči da
se brine o sebi i leti i zimi."
"Dobro, biće kako ti kažeš", reče Koviljka. "Je l' tako,
Cveto?"
"Tako je, mamo", potvrdi Cveta. "Kad Miloš dođe sa
te vaše obuke, ti razgovaraj s njim, mi ti nećemo
smetati."
39