"Pa dete je. A, evo je Cveta! Di su ti deca, Cveto?"
"Ostadoše kod Stane", odgovori Cveta. "Ona će
posle doći kod Renke pa će ih dovede."
"Ali, gladne su", pobuni se Koviljka.
"Nisu više. Nahranila ih Jela. Da vidiš kako slatko
jedu s njom. Pojele svaka po jedno plovčije jaje. I još
slanine i sira."
"Ali nisu jele ništa lažicom."
"Ješće kad dođu, ako budu htele."
"Dobro, aj' mi da je'mo. Sedajte."
Cveta uze vrg, zahvati njime vodu iz vedra pa opra
ruke sede do Branila. Koviljka premesti savijaču na
astal, zatim uze tri drvena tanjira sa police pa i njih
stavi na astal.
"Nisam htela ranije da sečem savijaču, bolja je kad
se malo ladne", reče kao da se pravda pa uze nož i
iseče pitu u tepsiji.
"Eto, sad nije vruća, može da se uzima rukama."
Branilo ustade.
"A di ćeš ti, sine?"
"Idem da donesem vina".
"A, dobro."
Branilo ode u podrum i vrati se s krčagom.
"Hoćeš i ti jednu čašu?", upita Cvetu.
"Hoću, zašto ne bih", reče Cveta.
"Daj, mamo, još jednu čašu", reče Branilo.
Koviljka donese drvenu čašu i spusti je pred Cvetu.
"Ti si se, ćero, pravo navadila na vino", nije mogla
da ne primeti.
"Jesam, mamo, znaš da je to zdravo. Da nije bilo
37