Branilov razgovor sa Cvetom i Koviljkom
" Majko, je l ' gotova užina?", upita Branilo sedajući za sto ispred Koviljkine ' letnje kuhinje '.
" Jeste, sine, još samo savijača da malo stane ", odgovori Koviljka stavljajući vruću tepsiju sa pitom na panj pored štednjaka i pokrivajući je čistim platnom. " Neka stane, majko. A od čega je?" " Sa sirom, sine, od čega bi bila. Višnje i duleci još nisu stigli, koprive zamatorile nisu više za spremanje; od mesa smo juče jeli." " Dobra je i od sira, majko. A od čega je polivka?" " Za polivku se pobrinuo Miloš još juče. Upecao je dva šarana, kečigu i dve deverike, pa sam od njih napravila polivku."
" Dobar nam je Miloš, koristan ", reče Branilo. " Ne znam kako ćemo bez njega kad ode." " Gde da ode?", trže se Koviljka. " O tome sam hteo da pričam s tobom i Cvetom. Gde je ona?" " Otišla kod Stane da skroji deci opanke, Zori i Dani.
Treba već da se vratila."
" A, pa ne može tako brzo. One su drugarice od rođenja. Osim toga, tamo su i Rade i Jela pa se deca zaigraju." " Ali, oni su stariji ", reče Koviljka. " Jesu, ali da vidiš kako Jela voli bliznakinje. Kaže da će ih i ona imati kad poraste. Njoj to zabavno."
36