" Dobro , Miloše , Idi sad upoznaj se s mojim momcima . Uskoro ćeš i ti biti jedan od njih ."
Miloš izađe pred dvoranu gde su stajali Lazarevi vitezovi i stade pred njih .
" Dobar dan i dobro mi došli ", pozdravi ih . " Ja sam Miloš , sin vojvode Branila .
Iz grupe se izdvoji jedan mlađi vitez i pođe ka
Milošu . " Miloše , zar me ne poznaješ ?", upita vitez . Miloš pogleda bolje . " Milane !", uzviknu jer je u mladom vitezu prepoznao Milana Toplicu , svog druga iz učilišta . Dvojica drugova se zagrliše . " Pa kako si ?", upita Miloš kad se pustiše iz zagrljaja . " Dobro , evo pratim kneza , hoće da budem vitez .
Trebaju mu , kaže , pismeni vitezovi ." " A Ivan ?", seti se Miloš . " Ivan je kod Vratka u Prokuplju , to znaš ", reče
Milan . " Nego … Srđa nam je nestao ", dodade tužno . " Kako nestao ?", začudi se Miloš . " Još prošle godine ", objašnjava Milan . " Uzjahao očevog konja i – nema ga . Bio sam s ocem u njegovom selu , potkivali smo neke konje i čuo sam ."
" Možda je samo malo izjahao da se prošeta pa će se vratiti ", pravio se Miloš nevešt .
" Šetnja duža od godinu dana ", reče Milan sumnjičavo . " Nema od našeg Srđe ništa . Onakav dečko ."
Miloš više nije mogao da se pretvara te prasnu u smeh . Milan ga začuđeno pogleda .
" Čemu se smeješ ?", upita .
21