rodila. Znao je i to da je njemu Cveta samo maćeha, ali je on navikao da je zove mama i za njega je ona to i bila jer je uz nju odrastao, ona se brinula o njemu, da bude sit i čist, učila ga lepom ponašanju i dobroti prema drugima, nesebičnosti i žrtvovanju. Naučila ga je da se prema Vedrani odnosi kao prema sestri dok još sestara nije imao, jer su Zora i Dana, njegove polusestre koje je rodila Cveta bile deset godina mlađe od njega.
„ Cveta mi je mama. Ona je pomogla mojoj mati da me rodi i mati joj je rekla da čuva mene i tatu. Ona me je odgojila i ona mi je mama.“ „ Ona ti je maćeha“, pokuša Tasa da mu objasni. „ Znam“, reče Miloš, „ ali za mene je mama.“ Za to vreme, Milutin i mlađi dečak već su se upoznali i razgovarali na drugoj klupi. „ I dobro, Blagoje Blažo, čime se ti baviš“, pitao je
Milutin. „ Šta radiš po ceo dan?“
„ Tasa i ja napasamo krave, to je naš posao“, odgovorio je Blaža. „ Bez nas ne bi bilo ni mleka, ni sira, ni pavlake, ničega.“ „ A voliš li mleko?“, pita Milutin. „ Volim“, odgovara Blaža. „ Koje mleko više voliš, kiselo ili vareniku?“, pita opet Milutin. „ Najviše volim kad je tek pomuženo“, odgovara
Blaža. „ Zar nevareno?“ „ Da, tako je najlepše, kad se još peni. A Tasa voli kiselo.“
190