„ Hranu i prenoćište ćete dobiti“, reče čovek, „ ali za to ne morate cepati panjeve po ovoj vrućini, gre ' ota je.“
„ Bolje ćemo se osećati ako hranu zaslužimo“, reče
Miloš. „ Pa pusti ih, Miomire, ako već žele“, reče žena. „ Dobro“, reče Miomir. „ Dođite da vam dam alat.“ Alat je bio skriven u jednoj gomili trske. Miomir ukloni jedan snop trske i izvuče dve sekire i dva metalna klina.
„ Evo vam. I – ne žurite, ne zapinjite više nego što možete. Čuvajte snagu za mladu; treba da se ženite. ' Ajde da vidim kako vi to radite, da li uopšte znate šta su panjevi. Jesi li kad cepao panjeve, Miloše?“ „ Jesam, ukupno dva“, priznade Miloš. „ I to verovatno kradom“, reče Miomir, „ jer niko normalan ne bi to detetu dozvolio. Ali, dovoljno da znaš šta treba raditi. Znaš li čemu ovo služi?“, Miomir pokaza klin.
„ Znam“, reče Miloš. „ Pronađeš mesto na panju gde ćeš da zabiješ klin da se panj rascepi. Ali, meni to ne treba.“
„ Daj ga meni“, reče Milutin pa odabra jedan panj, skide ga sa gomile i postavi ga malo dalje. Zagledao je panj sa svih strana pa zabode klin na jedno mesto, podiže sekiru i ušicom udari klin iz sve snage. Od panja se odvali poveći komad drveta, ali je panj i dalje stojao onako načet. „ Odlično, Milutine!“, uzviknu Miomir. Milutin zabode klin na drugo mesto.
186