„ Ali nismo nju pitali“, reče. „ Šta imaš da je pitaš, vidiš da je sva sretna“, reče
Dragoje. „ Videćemo kad se vratim“, promrmlja Miloš. „ Ne ženi se njemu još“, reče Milutin, „ nego, je l ' imate vi u Drenovcu neku devojku za mene, ja sam pošao da se ženim, a ne Miloš. Ali, da je bar dve – tri godine starija od Vesne?“
„ A, hoćeš li crnku ili plavušu, da znamo kakvu da ti tražimo“, naruga se Dragoje.
„ Samo nemojte debelu, od takve je pobegao“, reče Miloš.
„ Toga kod nas nema“, reče Dragoje. „ Sve devojke su vredne i radine tako da i ne mogu biti debele. Nego ti, Milutine, ostani kod nas bar nekoliko dana pa proberi“.
„ Ujaaa!“, začuše Ognjanov uzvik. „ Gotova užina, nastavi s radom.“
Kosači poustajaše i zauzeše svoja mesta na početku novih otkosa, Već su se bili primakli blizu velikog vinograda koji su Miloš i Milutin videli pri dolasku i Miloš nije bio siguran da ima još po dva otkosa za svakog kosača do kraja. Dan je dugačak, to znači da ćemo završiti mnogo pre mraka, mislio je Miloš. Nije bio u pravu, jer kad pokosiše i otkose pored vinograda, Mileva donese ručak i svi su znali da posao nije završen.
Za ručak su dobili uobičajenu polivku, samo što je u njoj ovoga puta bilo i graška, a umesto guščijeg pečenja bila su tri pečena jagnjeta.
164