"Bolje te našao, vojvodo", reče Lazar. "Ili više voliš
da te zovem 'starosto'?"
"Zovi me i 'tikvo', samo me nemoj razbiti, kaže narod.
Kako je tebi volja, svetli kneže."
"Ja sam te proglasio za vojvodu i biće tako. Preu-
zećeš zemlje pokojnog Radiča. Nadam se da ćeš biti
bolji gospodar od njega, vojvodo Branilo Dragiloviću."
"Hoću, gospodaru", obeća Branilo. "Ali, hajdemo
unutra da sednemo i razgovaramo. Ima mesta i za
momke."
"Momcima je lepše napolju. Samo se pobrini da im
se da nešto od hrane; gladni su."
"To će Miloš", reče Branilo. "Miloše, pobrini se za
to!"
"Ne brini, starosto, i ja ću mu pomoći", reče Prvoš.
16