„ Nema posla, momci“, odvali najedanput tako da se Miloš i Milutin trgoše. „ Imam dovoljno čeljadi za redovne poslove tako da mi radnici sa strane nisu potrebni. Možete ostati sutra na mobi, Ognjan vam je sigurno rekao, i možete jesti i piti koliko hoćete dok ste ovde. To je sve što vam mogu pružiti. Posle, put pod noge.“ Milutin se maši za čašu. „ I, nemojte se slučajno, napiti!“, nastavi Ivko.
„ Pijance ne volim.“ Milutin se nije dao omesti. Uze krčag i napuni sebi čašu. „ Nismo pijanci“, reče. „ Još smo mladi za to. Samo smo gladni i žedni. Od juče ujutru nismo ništa okusili.“
„ Onda pijte i jedite“, reče Ivko dobroćudno. „ Ti ih, sine, posle odvedi na senjak, nek se odmore i naspavaju za sutra. Ustajanje, dva sata pre sunca. Najbolje je da se kosi po rosi. Jasno?“ „ Jasno, oco“, potvrdi Ognjan. Ivko ode u kuću, nepotrebno lupkajući štapom po drvenom doksatu. „ Opasan čiča“, reče Milutin kad se lupkanje više nije čulo.
„ To ja najbolje znam. Moja braća su se izvukla. Preselili se u vinograd. Prvo napravili klet gde su povremeno boravili, a potom brvnaru i ostali za stalno.“ „ Dve porodice u jednoj brvnari!?“, začudi se Miloš. „ A ne. Prvo je Rajko napravio brvnaru za sebe i svoju ženu. Posle su napravili za Živana. Živan se tamo i oženio. Njegova žena zna Ivka samo iz viđenja,
151