Veju i mene. A ti?“ „ Ne, nikad“, odgovori Milutin. „ Jaki smo ti mi ratnici. Strine smo mi, eto šta.“
„ Nisi strina, samo nisi imao priliku kao ja prekjuče. Ali, videćeš kad ti je život u opasnosti bez razmišljanja radiš tačno ono što treba. Samo se nemoj uspaničiti.“
„ Daj Bože da je tako“, prekrsti se Milutin oprezno osmatrajući okolinu. Jahali su putem koji je vodio između polja. Pogled je pucao na sve strane, jedino su se u daljini, naročito na jugu, nazirala brda, ali ona su bila suviše daleko. Nije izgledalo da im u takvoj pitomini može pretiti bilo kakva opasnost.
121