- Može - pristade Branilo. - Iznajmljujemo ih do završetka radova pa koliko traje da traje.
- Dogovoreno - reče Zagorka i svojim malenim dlanom lupi po
Branilovom ogromnom da okonča pogodbu.
- A sada dođite ovamo da vidite nekog koga sigurno poznajete.
Povede ih iza crkve gde se videla lepa kućica od drveta sa kamenim temeljima. Uočili su da su prozori od stakla jer se svetlost
odbijala od njih i na njima se ogledali i dvorac i šuma i cela okolina.
Ispred kuće je bio maleni vrt ograđen niskom pletenom ogradom.
U vrtu su rasle razne biljke od kamilice i metvice, preko ruzmarina
i bosiljka do ruža. Na prvi pogled se videlo da se vešta ruka brine o
njemu.
- Da pogađam - reče Branilo. - Ovo je Ljubin vrt.
- Čekaj, videćeš - reče Zagorka