Žrnov!
Zaviša se nasmeja.
- Pa to i nije neka visina, Žrnov je obično brdašce. A pogledaj
koliki je Kosmaj, a tek Rudnik...
- Ma da, ali nešto drugo mi je palo na pamet. Ova zemlja je ničija. Zašto mi ne bismo ovde napasali ovce, ionako nemamo dobru
travu, zemlja nam je močvarna i ovce su nam zato metiljave, a
ovde...
Branilo otkide rukohvat sočne trave i pokaza Zaviši.
- Vidi, skoro sama detelina.
- Daleko je ovo brdo od Gradine, Branče - reče Zaviša.
- Osim toga, naše ovce bi i ovde prenele metilj pa bi bilo isto.
Jedino što bi ovde imale bolji vazduh.
„Nisam ni mislio da uzgajamo naše ovce ovde. Nabavićemo
planinske ovce, koje nisu zaražene metiljem. Možemo da svratimo
na Miroč kad pođemo za decu u Vilingor i da kažemo Dari i Živku
da nam kod svojih seljaka nađu jedno stado – reče Branilo.
- Može - složi se Zaviša koji je izgarao od želje da opet vidi Daru, iako je svoju Ognjenku neizmerno voleo.
180