- Vidite, deco, kod mnogih vrtnih biljaka razlikujemo upotrebnu od prave zrelosti. Mi smo sad povadili mrkvu, ali ni ona
nije zrela. Zrela je samo za upotrebu, ali nije još potpuno zrela, jer
i ona istera seme kad sazri.
- I nije više za upotrebu – dočeka Miloš.
- Tako je – potvrdi Ljuba. - Zato moramo slušati starije koji, na
osnovu svog iskustva znaju kad šta treba raditi u vrtu i kad je šta
zrelo za upotrebu, a kad za skidanje semena. Kupus, na primer,
još malo pa će biti zreo za kiseljenje, ali da bi nam dao seme
moramo ga ostaviti da prezimi pa tek idućeg leta da skinemo seme.
Tako je i sa mrkvom i sa lukom i sa još nekim biljkama.
- Ali, zar ne bi kupus izmrznuo preko zime? - upita Ivan.
- Da, Ivane, glavica bi izmrzla, ali nas u tom slučaju i ne zanima
glavica već ono što bi izašlo iz nje. A šta bi izašlo? Rojla.
- Glavica bi istrunula, a iz nje bi izašla nova stabljika sa semenom na vrhu. To posle sejemo i rasađujemo.
- Tako je. A da li znaš koliko novih biljaka može da nastane od
jedne?
- Ih! Ko to zna! - odmahnu Ravijojla rukom. - Na stotine. Seme
je sitno.
- Odlično, Rojla! Vidi se da ti t o znaš.
- Moja mama gaji mnoge biljke, a ja sam joj pomagala.
- Odlično. Da li je još neko od vas pomagao u vrtu ranije?
Javiše se Miloš, Vedrana, Flora i Velinka.
- O, pa to ja vama ne moram ni pričati sve ovo.
- Ne moraš ni nama – reče Ivan. - Nama to ne treba.
- Znam, Ivane da tebi ne treba. Ali zašto si, onda došao u
učilište?
- Poslao me gospodar Vratko. Treba mu, kaže vitez-vilenjak.
- E, pa Ivane, ti si onda posebno počašćen i ukazano ti je veliko
poverenje. Zato budi dobar i uči. Nikad se ne zna kad nam šta
može zatrebati. Zašto vitezu ili kovaču može zatrebati kupus ili
vilenjaku mačevanje. A sad ću vam reći nešto o crvenom luku jer
se sa njim više nećemo sresti. Bar vi nećete. Kad se dogodine bude
vadio vi nećete biti tu, vaše učenje će biti završeno, ako se nešto ne
promeni; čula sam da se priča da će vam možda produžiti obuku
na tri godine.
129