DEO TREĆI
Odmarala se u svojoj kolibici , i to na usamljenom delu , kako je zahtevala . Kada je progovorila , žene koje su radile sa gostima , srdačno su je primile , isto kao i radnice u restoranu brze hrane , i objasnile joj , da je smeštaj za došljake besplatan . Zahvalila se i zamolila za usamljenu kućicu , koja je bila i najskromnija . U njoj se nalazila prostorija gde može stati samo jedan krevet , i mali toalet , isti kao što je i u našem svetu . Sara je zaspala , veoma lako i nije sanjala ništa . To je toliko odgovaralo njenom telu , da je odmah otišla među ostale ljude i kupala se sa njima . Vrlo brzo , upoznavala je sve one koji su se mogli sa njom sporazumeti . Bilo je beskrajno lepo i stvarno , ali krajem dana , kada je mrak padao i kada se našla ponovo u svojoj samoći , tuga je polako krenula da izbija iz površine , kao kada voda izbije negde u prirodi , iznenada i nezaustavljivo . Lik čoveka u kojeg je zaljubljena , izronio je iz podsvesti i preplavi je bol preko pluća . Shvatala je da će ona ovu istinitu bajku napustiti , zameniti je za ponovni život u kopija svetu , samo da bi viđala Aleksandra . Odavno misli o njemu , uvukao joj se pod kožu , u krv ... Polako , suza jedna za drugom , krenule su i to Sari izazva grižu savesti , jer oskrnaviti ovaj svet suzama , to nije pravedno . Sve su joj poklonili od srca , i kada bi htela ostati , pomogli bi joj da krene od nule , ali ništa od toga nije želela . Setila se Magdalene i njene ljubavi prema Ješui . Prosto se uplašila da i nju takva ljubav obuzima . Božansku ljubav teško čovek može da izdrži ,
96