stići na drugi kraj planete ” - reče joj Den . „ I hoćete to da mi pokažete ?” „ Ako želiš .” „ Da , radoznala sam .” „ Nećemo te uvoditi tamo gde je proizvodnja , već u prvi deo , gde se nalazi gotovi , novi tanjiri ”. Prišli su velikim sivim vratima , bila su visine otprilike tri metra , Tin je pritisnuo jedno od mnogobrojnih dugmića i hala se otvorila . Od radoznalosti nije dugo ni reč jednu izustila . Pred njom se nalazila čitava izložba letećih tanjira , bili su novi , još im se površina sijala od čistoće . Crni , sivi , plavi , beli i zeleni , ogromni , srednji , manji , raznih veličina , ali svi isti . Više su ličili na loptu koja ima omotač oko sebe , i plus je na nekim nogarama , bilo ih je dve . Sara im je prilazila blizu , obilazila oko njih kao oko nestvarnog čuda , dok je zanemarila prisustvo i drugih radnika i pilota u hali . Oni su razumeli da je devojka iz drugog sveta i nisu joj branili ništa . Najveću pažnju privukao je jedan plavi , srednje veličine , i Sara poželi da uđe unutra . Nije primetila da joj se Tin približio i pročitao misli . „ Da li bi volela da uđeš unutra ?” „ Da !” „ Hajde , pokazaću ti kako .” „ Nemojte zbog mene da otvarate vrata , nije bitno .” On se samo nasmešio i pritisnuo jedno jedino dugme , na vratima letilice , i vrata se odmah otvoriše . Automatski su izbačene stepenice , kao da su se pojavile niotkuda . Od prevelike želje da vidi unutrašnjost , Sara je krenula korak po korak , i uđe unutra bez oklevanja . Prostor je bio dosta veći nego što bi se to spolja moglo reći . Sve u beloj boji , kabina za pilota , ali i za još desetoro putnika . Sedišta , koja su bila nalik foteljama , stolovi , ali i slike prirode po okruglim zidovima . „ Naši umetnici naslikali su te divne cvetove ” -
92