E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti

od saznanja, da ovi tanjiri nisu sa druge planete.” Mlađi se osmehnu i pruži joj ruku: „Ja sam Den, a ovo je Tin, moj otac. I da znaš, niste daleko od istine. I one druge civilizacije, na drugim planetama, imaju tanjire. Ali mi smo najčešći gosti kod vas, jer nam je stalo da iskreno pomognemo.” Tin je sažaljivo pogledao Saru i spustio šaku na njenu glavu. Ona ponovo oseti strujanje, kroz celo telo. „Još malo će i noć, hoćeš da ti nađemo prenoćište?” „Nije problem, nisam bez novaca. Ljudi kod kojih sam se našla, dali su mi pun novčanik, a devojke u jednom restoranu nisu htele da mi naplate. Više bih volela da mi objasnite dolaske letećih tanjira. Znate li koliko je to zabune unelo u ceo svet? „ „Onda ćemo te odvesti tamo gde radimo. - predloži Den. - Da ti sve lepo objasnimo... ali prvo da vidiš nešto.” „Prihvatam izazov - odogovori Sara i prvi put se nasmeja od ulaska u grad. Hodala je između njih i razgledala raskošno izgrađen Nadeon. Sve je blistalo, široki trgovi, široke zgrade, ali ne previsoke, očigledno je da se graditelji ovih gradova nisu mnogo opterećivali visinom objekata. Videlo se da sve počiva na jednostavnosti i lepoti, osim jednog objekta koji je ličio na svemirski brod ili na zgrade iz naučne fantastike. Džinovska građevina, široka oko kilometar, nalazila se negde u sredini grada, ali udaljena od naselja, na zemljištu kraj reke. Bila je tamno sive boje, imala je okrugle prozore, a krov u obliku piramide. Sari je ponovo bilo potrebno da smiri uzrujanost. „Ovde se izrađuju leteći tanjiri. To je samo jedna od građevina, ima ih puno u našem svetu. Za minut možeš 91

E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 91