E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti

Sara je sve do detalja ispričala šta joj se dogodilo u šumi, a Mita je pozvala koleginicu da bi joj ispričala ovo iznenađenje. Nisu bile ljubomorne već srećne zbog nečijeg uspeha. Kao da je tek tada Sara shvatila šta joj se desilo. Na kraju nisu dopustile da im plati, srdačno su se oprostile, sa željom da se ponovo sretnu. Danu se bližio kraj, a Sara je prolazila kroz grad, dok nije stigla na ulaz u drugi, duplo veći i naseljeniji. Na ulaznoj tabli pisalo je „Nadeon”. Prvo što je ugledala bio je vazdušni saobraćaj - leteći tanjiri. Ovo je za nju bilo apsolutno zaprepašćenje, jer je u jednom deliću sekunde shvatila da ti tanjiri dolaze u naš svet i da nisu sa druge planete. Noge su je izdale, kolena kao da su presekli noževi... jednostavno je kleknula na sred pešačke staze, ljudi su se okupili oko nje. Jasno im je bilo odakle je ona, ovo nije prvi put da vide toliku uzrujanost i tako zaprepšćen pogled u nebo. Dvojica ljudi su je podigli sa zemlje, pokušala je da hoda, ali kao da je izgubila osećaj. Napipala je svoja kolena, koja su još uvek podrhtavala. Pogledala je u dvojicu koji su stajali kraj nje, očigledno otac i sin. Obojica su bili plavokosi i plavooki, vitki, obučeni u maslinasto zelene kombinezone. Onaj stariji, blago joj se osmehnu i progovori : „Ti si gošća, zar ne? Ako jesi, možemo se sporazumeti?” „Biće nam drago da ti pomognemo. Ako si preplašena od letećih tanjira, nemaš potrebe, mi smo piloti, objasnićemo ti sve.” - rekao je mlađi. Sara oseti prvo olakšanje od ulaska u Nadeon, pa se prva predstavi. „U pravu ste. Ja sam Sara, dolazim iz onog sveta, iz Srbije. Nisam se uplašila nego zaprepastila 90

E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 90