E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 83

„Hej, uzmi jednu jabuku, da ti se nađe! Uzmi bilo što!”
- začula je glas u svojoj blizini. Bio je to dečak od nekih
petnaestak godina, zlatokos i plavook, koji je širio toplinu
oko sebe.
„Pa, ne treba mi. Samo sam razgledala.”
Zlatokosi joj priđe bliže. „Vidi se da nisi odavde. Ti si
od onog sveta, je l tako?” - pitao je krajnje saosećajno.
„Da. Stigla danas... ne mogu da se nagledam.”
„I pošla si u obilazak! Uzmi sta god hoćeš. Ova bašta sa
jabukama i jagodama je moja i mojih roditelja“.
„Hvala. Uzeću jednu crvenu jabuku i malo jagodica“.
Zagrizla je jednu jagodu i osetila zadivljujući ukus.
„Ovo me podseća na detinjstvo. Ovakve su jagode bile
dok nije sve postalo veštačko i zagađeno” - rekla je zlatokosom i još jednom se zahvalila. Usput je probala jabuku,
bilo je slatko i preukusno. Otvorila je ranac da uzme
flašicu sa vodom i ugleda ono što nije znala da postoji
unutra. Novčanik koji nije njen, i u njemu čitav tabak
papirnih novčanica. Etan i Nira su joj to krišom stavili, bez
obzira što je ona htela da hoda i da se snalazi za hranu
sama. Prenoćište nije ni bilo potrebno, mogla je bezbedno spavati i napolju. Bližila se jednoj prekrasnoj šumi.
Kako je veliki ljubitelj šume, jedva je čekala da vidi kako
to izgleda šuma u ovom, lepšem svetu. Nije znala da će
naići na mali, sređen svet, kao iz bajke. Ljudi su ovde bili
toliko kreativni, da su od svega lepog stvorili još lepše.
Između ceste i šume, postojala je rečica, blistavo plave
boje, a preko nje drveni most sa ogradom. Sa uživanjem
je prelazila most dok je osećala miris drveća, bilo je nešto
83