E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 82

DEO DRUGI
Korak joj je postajao lak, sve lakši, sve manje se
umarala. Hodala je Sara niz kamenu, usijanu cestu, gledajući ljude, posmatrajući njihovo ponašanje, rad,
ponašanje prema životinjama, kao i same životinje. I
stvarno je sve onako kako je Nira rekla. U jednom dvorištu ležao je lav, i to pravi lav, a u drugom, dečak i devojčica su mazili ogromnu zmiju, dok je jedna starija
gospođa, očigledno njihova baka, donosila na tacni nešto
što bi moglo da bude čokolada. Saru je iznenadilo to što
se nije uplašila životinja, desilo se ono što su joj ono
dvoje rekli, da će straha iz njene duše nestajati, jer ovde
je drugačiji vazduh. Osećala je kako joj se pluća pune
radošću, bila je to radost bez razloga, radost u srcu kakva
se ne može tek tako osetiti. Uputila se prema onim šarenim njivama, prvo je to bilo u planu. Bile su to ogromne
površine suncokreta, pšenice, vinogradi, povrtnjaci, voćnjaci... sve na jednoj zemlji, sve je u