E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 79

bili.”
„Ali kako znate da pričate sa mnom? Koji je vaš jezik?”
„To je ono što nas uče, obavezno je u svim školama. Da
bi mogli pomagati nesrećnom svetu, svako od nas, nauči
jezik na kojem pričaju dvojnici. Naši dvojnici su ljudi koji
na srpskom pričaju i mi smo naučeni vašim jezikom, još
od malena. „
„Gospode Bože, sanjam li, ipak? Toliko ste stvarni.
Kako se zove vaša država, nacija?”
„Planeta Zemlja. Mi smo samo ljudi. Imamo jedan
jezik, nemamo granice, nemamo vojsku, nemamo oružje,
osim sečiva koja koristimo u kuhinji i zanatima, a postoje
samo sela, gradovi, obale i ostrva. U ovom svetu ne
postoji rat, nikada ga nije bilo. Ne proliva se krv, nema
lanca ishrane u prirodi, ali postoje četiri godišnja doba
koja se nisu iskvarila, kao kod vas, jer su ljudi zagadili i
planetu i nebo. Nemamo religiju ni hramove, običaje i
tradiciju. Svesni smo da postoji nematerijalni svet koji je
stvorio ovaj materijalni. Živimo oko osamdeset godina,
nemamo bolesti, a kada starimo, ne poznaje se previše, i
ne gubimo snagu. Ovde niko ne gine, ne postoje pijanstva, nesreće, ubistva. Mi smo ljudi stvoreni iz beskonačne ljubavi vrhovnog uma, tako da živimo kreirajući
živote kako želimo, radimo sve ono što volimo, živimo
ispunjeno u svakom danu. I umiremo mirno, znajući, da
idemo u nematerijalni svet, pa ćemo se roditi iznova, to
je ono što vi zovete reinkarnacija. Samo što vi plaćate
dugove iz prošlih života a mi stičemo nova iskustva,
nama je život na Zemlji zabava. Nematerjalni svet je slao
79